Резилијентност код деце
Резилијентност се описује као способност појединца да успешно управља својим животом и да се лако прилагоди променама и стресним ситуацијама проналазећи здраве и конструктивне начине њиховог решавања.
Потребно је побољшати разумевање резилијентности јер је то од суштинског значаја за родитеље, васпитаче, учитеље, наставнике … обзиром да упућује на то како да деци развијамо менталну отпорност ка различитим животним изазовима.
Роберт Брукс у књизи Приручник за резилијентност код деце, дефинише резилијентност као „капацитет детета да се ефикасно бори са стресом и притиском, превладава свакодневне изазове, опоравља се од разочарања, грешки, траума и недаћа, развија јасне и реалне циљеве, решава проблем, опуштено разговара са другима, и себе и друге третира вредним и са поштовањем“, те као „способност да се сретне са животним изазовима кроз истину, поверење, смисленост, одговорност, емпатију и наду“.
Резилијентност је диспозиција која се може развијати цео живот а темељи се управо постављају у најранијем детињству .
Развијање резилијентности треба разумети као саставни део родитељства и процеса васпитања и образовања деце , то је процес који треба да буде усмерен ка јачању способности деце да се са самопоуздањем и истрајношћу суоче са тешкоћама и притисцима у животу.
У 21. веку, времену убрзаних промена и нових изазова, појачаног стреса и експлозије информација, рад на развијању резилијентности нам се намеће као потреба за едукацијом и подршком у решавању проблема ,савладавању изазова, превазилажењу конфликата и стреса, као и управљању временом.
Како развијати резилијентност код деце?
Модел за развој резилијентности истиче 10 основних правила за за узраст 0 – 12 година који гради здраво самопоуздање, јача резилијентност и оспособљава децу да се брзо поврате након потешкоћа са којима се сусретну у животу. Ова правила јасно истичу различите области на које треба да се фокусирају родитељи, школа или заједница у циљу развијања резилијентности код детета. Придржавати се било ког од наведених правила биће више него корисно!
1. Позитивна, здрава трудноћа
2. Добра и здрава исхрана
3. Осећај безбедности, неге и бриге унутар круга породице
4. Обиље игре
5. Развој животних вештина којима ће се дете користити
6. Смислено укључивање одраслих са позитивним ставом
7. Јасно постављене границе
8. Одсуство стреса
9. Самодисциплина
10. Јачање духа
Треба поменути да не постоји једноставан образац који обезбеђује истовремени успех код све деце, јер сва су деца посебна и међусобно веома различита и њихов развој је одређен различитим факторима – онима које можемо и онима које не можемо да видимо.
-Детињство би требало да буде препуно игара без краја, спонтаности, смеха и чудесних, задивљујућих тренутака. Треба да се оно што је у детету ослободи и несметано испољи у игри, да се дете слободно отвори и искаже .
Свесно и намерно стварајте лепе тренутке који ће стварати радост и лакоћу – угасите телевизор и компјутер, пустите музику, једите оброке сви заједно и шалите се међусобно. Радите све оно што развија осећај припадности и властите вредности.Постоји неколико малих ствари које, током времена, постају веома велике и важне за живот.Људска повезаност је од кључног значаја за резилијентност, личну срећу појединца и осећај припадности. То се може достићи једино путем признавања, поштовања и неговања индивидуалног људског духа који постоји у сваком детету.
-Свако има свој систем вештина које је развијао током времена и којима се користи у животу. Важно је да знамо да ће код детета (а касније и код одраслог човека) резилијентност бити утолико развијенија уколико га обогатимо са што више вештина које му могу бити од користи у животу.
„Тридесетогодишња истраживања указују на то да су разилијентни људи срећнији, да живе дуже, да постижу већи успех у школи и на послу, да имају више среће у везама и да је мања вероватноћа да ће патити од депресије.”
Из различитих извора текст приредила Бојана Купусинац ,педагог