Подмићивање и награђивање као васпитне методе

Ако будеш добар, добићеш чоколаду“ – како подмићивање и награђивање утичу на малишане?

Детету купујете сладолед ако је било добро, чоколаду ако је било мирно, дајете му нешто новца ако је добило петицу у школи, или му скидате звезде с неба ако је појело све из тањира. У савременом родитељству батине–грдња метода дисциплиновања одавно је превазиђена.

Kажњавање је остало у прошлости, данас се деца награђују. Зашто да користимо прут када постоји бољи начин да васпитамо малишане, уз помоћ шаргарепе? Ипак, шта ако се испостави да шаргарепа није тако слатка?

Сваки облик физичког кажњавања или критиковања, није прихватљив као метод васпитавања , иако је ваш циљ само да дете вратите на прави пут, такође није препоручљиво да га учите „вештини“ изнуђивања и манипулације.

Сваки пут када малишану „само“ нудите чоколаду у замену да поједе поврће за ручак, ви му заправо усађујете „шта ја тиме добијам“ став. Тако ћете одгајити дете које ће увек очекивати нешто да добије пре него што испуни оно што је обећало, и које ће наставити да не сарађује уколико одбијете да га прво подмитите.

Kако давање чоколаде деци за добро понашање постаје подмићивање? Зар се то не зове „награђивање“? У чему је заправо разлика између мита и награде?

Мито и награда

Замислите да је ваше дете у вртићу  добило задатак да га уради код куће, али уопште није заинтересовано да почне. Kако бисте га подстакли да га ипак заврши, „подмићујете“ га са два сата гледања цртаћа пре него што обави задатак. Такво решење у датом тренутку делује брзо и ефикасно. Ипак, ако наставите у том смеру, временом ће се ваша навика преговарања и подмићивања окренути против вас. С обзиром на то да малишану дајете мито пре него што је било шта урадио, он тада може да учини шта му је воља, јер је већ добио оно што је желео.

Са друге стране, ако му дозволите да два сата гледа цртани након што је завршио задатак, онда је реч о награђивању.

Мито као и награда значи да детету нудите нешто у замену за добро и пожељно понашање. За разлику од награде, подмићивање малишана није унапред испланирано и родитељи му обично прибегавају како би превазишли тренутну кризу, нудећи им нешто што пре нису намеравали да им дају. Иако се такав приступ чини делотворним у стресним ситуацијама, његове дугорочне последице превазилазе све бенефите. Подмићивање учи децу да могу да добију оно што желе ако „направе сцену“, и уместо да сарађују они увиђају да добијају много више ако ураде управо супротно.

Награде родитељи одређују унапред, како би дете знало шта може да очекује. На тај начин они су овога пута у много бољој позицији јер нису принуђени да преговарају са дететом усред незгодне ситуације. Ако желите да се малишан лепо понаша, морате стриктно да се придржавате принципа признавања труда који је уложио само онда када је задатак или обавеза испуњена, како би схватио зашто је важно да буде дисциплинован и одговоран. Тако ћете у исто време спречити да развије нереалан осећај да му нешто по праву припада, као и да се пита „Шта ја ту добијам?“ сваки пут када нешто мора да уради, што је последица погрешне праксе подмићивања.

Иако метода награђивања у први мах делује као боља опција, чак и она има своје недостатке. Малишани у раном узрасту живе у садашњости. Они не поседују когнитивне способности или контролу импулса који су потребни за размишљање унапред, и зато не могу ништа да обећају, без обзира на то колико је примамљива ваша награда. Осим тога, уколико га константно награђујете за добро понашање или постигнућа, једном када му не дате награду малишан може да одустане и престане да се труди. Уколико је награда везана за сваки успех, почињете да девалвирате труд  детета зато што му подсвесно стављате до знања како сте мислили да није дорасло задатку, што се заузврат негативно одражава на његово самопоуздање.

Повремено награђивање као најбоље решење

Психолози истичу да је похвалити дететов уложени труд најбоље решење помоћу којег можете да му омогућите да осети сатисфакцију због постигнутог циља. С времена на време можете да понудите малу награду (у виду изненађења) као логичну последицу његове сарадње. На овај начин научићете малишана да тежи ка успеху, јер ће бити истински мотивисан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *